ĐAVOLOV DRUG
Za tri i po decenije, u petnaest pesničkih knjiga (Prisustva, Smrt u stolici, Ždrelo, Ognjena kokoš, Pogani jezik, Ruglo, Napast, Potukač, Tamne stvari, Neznan...) stekao je Novica Tadić ugledno književno ime i na trenutke uživao glas pesničkog princa svoje generacije. I nove pesme ovog pesnika „oživljavaju“ u ramu savremenog grada. Njihov subjekat i dalje je usamljeni, hipersenzibilni lirski filozof. Ironija smrti i drama života odvijaju se, međutim, u emotivno-religijskoj ravni – u saodnosu između đavola i Boga koji, svaki na svoj način, privlače pesnika.
