AUTOPORTRET
U "Autoportretu" Eduara Levea, autor hrabro i iskreno deli svoj život kroz provokativan niz izjavnih rečenica. Ova otrežnjujuća autobiografija ne zadržava ništa, a Leveov radikalan pristup izaziva osećaj kao da svedočimo operaciji bez anestezije, gde autor surovo otkriva svoje biće, ogoljeno do trivijalnosti. Iako Leveova proza na prvi pogled može delovati hladno i mašinski, njegova izvanredna sposobnost da prenese ogromnu količinu detalja, surov stil i jedinstven ton brzo razoružavaju čitaoce, uvodeći ih u fascinantan svet stvarnosti. Ovaj autentični autoportret oživljava najjednostavnije trenutke života, podsećajući nas na lepotu i tugu koja proizilazi iz njihove prolaznosti. Eduar Leve vešto kombinuje činjenice sa umetničkim izrazom, stvarajući delo koje ne samo da oduzima dah, već i duboko dira čitateljeve emocije. "Autoportret" je nezaboravno putovanje kroz ljudsku suštinu, ispričano sa brutalnom iskrenošću i izuzetnom literarnom veštinom.
U ovom zadivljujućem i otrežnjujućem tekstu, Eduar Leve ne krije ništa od svojih čitalaca, izlažući svoj život kroz manje-više nasumičan niz izjavnih rečenica. Njegovo nastojanje da to uradi na maksimalno objektivan način toliko je radikalno da liči na operaciju bez anestezije, u kojoj autor sirovo i surovo guli sopstvenu kožu da bi izložio javnosti svoje do trivijalnosti ogoljeno biće, i to bez ikakve zadrške. Leveova proza na prvi pogled izgleda kao nesentimentalna autobiografja koju bi mogla da napiše kakva mašina. Ali, vrlo brzo nasza ogromna količina nagomilanih detalja, njegov suv, ogoljen stil i čudnovati zapitani ton razoružaju, oduševe, nateraju da se zamislimo i, kao i svaka prava fikcija – koja je ovog puta sačinjena isključivo od činjenica – potpuno nas uvuku u svoj svet. Eduar Leve piše tako lepo o onim najjednostavnijim trenucima života, podsećajući nas na njihovu lepotu, kao i na tugu koju osećamo kada takve trenutke ne primećujemo.
