DECA KOJA ŽELE DA IZLEČE SVOJE RODITELJE

„Kako su moji roditelji? Deca neprestano u sebi postavljaju to pitanje. Iza njihove prividne ravnodušnosti ocrtava se stalna budnost, neizbrisiva briga za drugog. Bez elementarnih oslonaca, njihov život bi mogao postati težak, čak i ugrožen. Kad je sve u redu, osnovna sigurnost im omogućuje da vode srećan život. Kada nije tako, kad je okruženje krhko i nestabilno, deca, umesto da se bave sobom, troše vreme na pokušaje da spasu svoj životni oslonac: da po svaku cenu održe u dobrom stanju svoje roditelje ili usvojitelje, ili neke druge članove porodice koji brinu o njima. To je apsolutni prioritet. Oni gube energiju i zdravlje u želji da izleče te neophodne Druge.

Šta je duboki izvor tog ponašanja? Zašto deca podnose tako mnogo tajnovitih, skrivenih patnji svog okruženja? Suštinska motivacija je ljubav. Bezuslovna, ogromna ljubav deteta prema roditeljima, prema svima onima koji se njim bave, dobro ili loše, koji im posvećuju veliku pažnju ili ih zanemaruju, koji su prema njima nežni ili ih zlostavljaju. Bez obzira na sve, šta god se događalo, deca ih vole i žele da ih izleče.“