DA SE NE IZGUBIŠ U KRAJU
– A dete? – upitao je Daragan. – Imate li nekih vesti o detetu?
– Nikakvih. Često sam se pitao šta li je bilo s njim... Kako je čudno stupio u život...
– Sigurno su ga morali upisati u školu...
– Jesu. U Školu pod šumom, ulica Bevron. Sećam se da sam mu jednom napisao opravdanje za odsustvovanje zbog gripa.
– U Školi pod šumom možda bi se mogao pronaći neki trag njegovog pohađanja...
– Nažalost, ne. Škola je srušena pre dve godine. Znate, bila je to veoma mala škola...
Daragan se setio školskog dvorišta, tla posutog šljakom, platana i kontrasta zelenog lišća sa crnim tlom u sunčanim popodnevima.
– Nikakvih. Često sam se pitao šta li je bilo s njim... Kako je čudno stupio u život...
– Sigurno su ga morali upisati u školu...
– Jesu. U Školu pod šumom, ulica Bevron. Sećam se da sam mu jednom napisao opravdanje za odsustvovanje zbog gripa.
– U Školi pod šumom možda bi se mogao pronaći neki trag njegovog pohađanja...
– Nažalost, ne. Škola je srušena pre dve godine. Znate, bila je to veoma mala škola...
Daragan se setio školskog dvorišta, tla posutog šljakom, platana i kontrasta zelenog lišća sa crnim tlom u sunčanim popodnevima.
