ČOVEK KOGA JE DRVEĆE VOLELO
„Malo je pisaca, ne samo u okvirima horora nego i šire od toga, kojima je priroda bila od tako vitalne važnosti kao što je to bio slučaj sa Aldžernonom Blekvudom. Ona je za njega bila i izvorište životne energije i uvek pouzdano utočište od grdobe sveta, u jasnom kontrastu sa tzv. normalnim životom u koji je odbijao da se uklopi“, u pogovoru izdanju ističe Ognjanović. Knjigu Čovek koga je drveće volelo čine dve veoma obimne novele, jedna pripovetka, dve kraće priče, kao i pogovor Dejana Ognjanovića „Aldžernon Blekvud: Drugde i drugačije“.
Blekvudova genijalnost je neosporna, jer se niko sem njega nije ni približio onom umeću, ozbiljnosti i onoj preciznoj vernosti sa kojima on opisuje čudnost u običnim stvarima i u običnim doživljajima, pa ni onome natprirodnom sagledavanju zahvaljujući kome, iz detalja u detalj, gradi uzbudljiva zbivanja i iznosi opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život ili u viziju. H. F. Lavkraft
