CIRKUS KORONA: DNEVNIK BOLESTI ILI HOD PO IVICI SMRTI
Ovo je istinito svedočanstvo književnika Predraga Todorovića (62), Beograđanina koji živi u Valjevu, i koji je u martu oboleo od virusa korona i doslovce bio na ivici smrti. U KBC „Dr Dragiša Mišović” proveo je 48 dana, dve nedelje u indukovanoj komi i priključen na mašinu za disanje. U knjizi „Cirkus Korona: dnevnik bolesti ili hod po ivici smrti“ Todorović opisuje svoju dugotrajnu borbu za život i rekonstrukciju sećanja dok je bio u nesvesnom stanju. Ljudi mu govore da je heroj, ali on ističe da nije tražio tu vrstu junaštva.
– Čitajući moj dnevnik neki su plakali, neki su rekli da je užasno. I jeste, jer to ne možete da smislite kad pišete prozu. To su zaista bili demoni oko mene u tom trenutku. Jedno je književnost a drugo bolnica. Sasvim je sigurno da taj intuitivni momenat zašto neko preživi, a neko ne, jeste volja za životom, čak i u toj nesvesti. Sve je protiv vas, ali volja mora da postoji i da prevagne – napominje on.Da nije „zakačio” koronu i ovako postradao poručuje da bi možda i on spadao u skeptike koji i dalje sumnjaju da virus uopšte postoji. Nažalost, nije mu pružena prilika za skepticizam.„Gde bolest i smrt haraju bitna je samo borba za opstanak. A ona je za mene bila strašna. Do poslednjeg atoma i ćelije mog bića, tela i duše. Svi kažu da je pravo čudo što sam živ. I ja sad znam da je zaista tako, da to nije obična fraza. Kako sam prešao na ovu stranu, stranu života, ne znam. Sasvim sigurno sam se i ja borio, makar i nesvesno, u tom bunilu i agoniji, da preživim. Lekari su činili svoje, ali mnogi sličnog stanja nisu uspeli. Mnogi! Tako da hvala i osoblju i Gospodu na nebesima“, zaključio je Todorović u svom dnevniku.Preuzeto iz intervjua objavljenog na sajtu Blica, 21.11.2020Autor: Milica Marković
– Čitajući moj dnevnik neki su plakali, neki su rekli da je užasno. I jeste, jer to ne možete da smislite kad pišete prozu. To su zaista bili demoni oko mene u tom trenutku. Jedno je književnost a drugo bolnica. Sasvim je sigurno da taj intuitivni momenat zašto neko preživi, a neko ne, jeste volja za životom, čak i u toj nesvesti. Sve je protiv vas, ali volja mora da postoji i da prevagne – napominje on.Da nije „zakačio” koronu i ovako postradao poručuje da bi možda i on spadao u skeptike koji i dalje sumnjaju da virus uopšte postoji. Nažalost, nije mu pružena prilika za skepticizam.„Gde bolest i smrt haraju bitna je samo borba za opstanak. A ona je za mene bila strašna. Do poslednjeg atoma i ćelije mog bića, tela i duše. Svi kažu da je pravo čudo što sam živ. I ja sad znam da je zaista tako, da to nije obična fraza. Kako sam prešao na ovu stranu, stranu života, ne znam. Sasvim sigurno sam se i ja borio, makar i nesvesno, u tom bunilu i agoniji, da preživim. Lekari su činili svoje, ali mnogi sličnog stanja nisu uspeli. Mnogi! Tako da hvala i osoblju i Gospodu na nebesima“, zaključio je Todorović u svom dnevniku.Preuzeto iz intervjua objavljenog na sajtu Blica, 21.11.2020Autor: Milica Marković
