ČETRDESET DVE IZABRANE PESME
Ono što u kontekstu današnje pesničke proizvodnje posebno karakteriše Radovićevo stvaranje jeste to da pred sobom imamo poeziju u njenom „čistom" vidu. Ako je ideal onoga koji se bavi alhemijom poezije, kako bi moglo da se zaključi prema jednoj novijoj Radovićevoj pesmi, da „praznina" progovori u „pervazu crnih slova", onda je taj pesnik u najvećoj meri blizu tog ideala.
