BRAZILSKI AKVAREL
Brazilski akvarel Aleksandra Bjelogrlića je roman koji kritikuje društveno uređenje. Bjelogrlić gradi roman-lavirint u kome se oslanja na narodnu priču Aždaja i carev sin. Otelotvorenje zla u Brazilskom akvarelu je sam čovek upleten u kriminal, korupciju i sve ostale pošasti savremenog društva.
Od neimenovanog grada u Potisju do Beograda i elitnih moskovskih predgrađa, Brazilski akvarel Aleksandra Bjelogrlića prati potresne sudbine likova upletenih u menažeriju društvene korupcije.U formi romana-lavirinta, rasvetljavaju se sprege kriminala i državnih struktura, ali i nepokolebljiva staza onog individualca koji, po nezaboravnom određenju jednog klasika žanra, “po ulicama zla mora koračati a da sam po sebi nije zao, ukaljan ili uplašen”.Diskretnim meditativnim opservacijama i unakrsnim referencama autor problematizuje ključni motiv spoljašnje duše, sadržan u narodnoj pripoveci Aždaja i carev sin. Aždaja kao htonsko biće otelotvorava zlokobnu silu na razmeđi realnog sveta i onostranog, a otelotvorenje ove drevne predstave zla i pohlepe u ovom romanu jeste prvi čovek tajne organizacije za proizvodnju i promet narkotika, koji operacijama rukovodi iz ruske prestonice.Sam Brazilski akvarel predstavlja modernu verziju drevnog samsonskog motiva života ili duše koji naizgled bezbedno počivaju u nekom udaljenom carstvu...""Nema baš mnogo onih koji, kao Bjelogrlić, uspevaju da – u svojim najinspirisanijim trenucima – čitaocu ponude prozu duboko ukorenjenu u ovde i sada, sa socijalno i geografski više nego prepoznatljivim likovima, predelima i situacijama, a da istovremeno žanrovski i senzibilitetski fokus izrazito pomere ili ka naglašenoj liričnosti ili ka osobenoj (polu)fantastici.""Teofil Pančić""Bjelogrlić se pokazuje kao stvaralac od vizije koji se ne plaši da se zaveze svojom pouzdanom intuicijom, ali i da se na vreme zaustavi pred nerazrešivom tajnom. On se ne upušta pomodno u jedno zagonetno područje; on ima izrazitu sklonost, tanano čulo da se hvata u koštac sa neuhvatljivim silama.""Sava Babić""Bjelogrlić pokazuje ono bez čega se ne može dobro pisati – pravi pripovedački eros kao posledicu talenta i ljubavi prema stvaranju priče; i uz to, solidnu informisanost o oblicima tradicionalnije zasnovanih oblika moderne pripovedačke umetnosti. Zbog tih obično retkih vrlina, on pripoveda pitko, naizgled lako, uzbudljivo, sa osećajem za ritam i sa sposobnošću da kontroliše digresivnost.""Vasa Pavković""Bjelogrlićeva bitna prednost jeste salivena rečenica, držanje konaca fabule u sigurnoj ruci, kompozicioni mehanizam precizan poput švajcarskog sata (singerovski precizan), priča savršeno izvedena od početka do kraja.""
