BRANIMIR DŽONI ŠTULIĆ
Branimir Džoni Štulić, toliko intrigantan publici zbog svog nepristajanja na javni život posle odlaska iz bivše Jugoslavije, do sada je predstavljen kroz nekoliko biografija, ali ova knjiga je nešto drugo – to je dokument o njegovoj poslednjoj turneji. Dušan Vesić je napisao uvodni tekst koji u potpunosti oslikava fotografije Kamenka Pajića za koje se sa punim pravom može reći da su delo vrhunskog umetnika, ali i poznavaoca Štulica i njegovih pesama.
Štulić je odavno zaslužio da, osim klasičnim biografijama (kojih ima već nekoliko), svojim obožavaocima, ali i najširoj javnosti bude predstavljen i kroz jednu ovakvu knjigu – dokument o Džonijevoj poslednjoj turneji. Ona po mnogo čemu komunicira na isti način i na istom nivou kao najbolje pesme i albumi Azre – govoreći veoma mnogo kroz malo biranih reči i slika (onde poetskih, ovde fotografskih), koje svako može i mora da provuče kroz filtere svog mišljenja, znanja i uverenja o tome ko je i šta je bio taj tajanstveni »čovjek sa nemogućom dikcijom«, kako bi došao do njene poruke i suštine. U tom smislu, uvodni tekst Dušana Vesića u potpunom je skladu sa vizuelnim delom, jer i najboljim poznavaocima Štulića i njegovog opusa daje ogroman svežanj ključeva za njegovo bolje i potpunije razumevanje. A fotografije Kamenka Pajića, osim vrhunskog zanatskog umeća donose i jedan ogroman kvalitet, umnogome zaboravljen u vremenu ogromnog informacionog zagađenja, u kome nam se čini da svi o svima znaju ili mogu znati sve. Onima koji su iole pažljivije pratili Azru i Džonija (a takvih je veoma mnogo, kao i onih koji će to tek činiti), biće već posle prvog prelistavanja savršeno jasno da je ove slike mogao napraviti samo neko ko odlično poznaje i Štulića i njegove pesme i ko je, što je još vrednije, umeo da na pravi način to što su umetnik i njegovo delo bili pretoči u kompetentno, konzistentno, nadahnuto i kreativno viđenje kratkog ali značajnog trenutka u jednoj velikoj karijeri.
– iz recenzije Vladimira Stakića
