BOŽANSKE SITNICE - ČOVEK I LEPTIRI - OPIS DNEVNIH LEPTIRA SRBIJE

Ako još uvek pamtite svoj uzaludni pokušaj da malenom šakom ulovite leptira koji se tek na trenutak primirio na širom otvorenom cvetu i ako još uvek pri pomisli na nežni prah sa baršunastih krila na svojim prstima osetite neizrecivu čežnju za ovim, možda najlepšim i najkrotkijim bićima koja naseljavaju svet, onda je knjiga Božanske sitnice pravo štivo za vas. U njoj ćete istinski uživati i ako ste bar jedan letnji dan ispunjen svetlošću i zelenilom, upamtili po tome što ste, daleko od vreve i meteža, na onim retkim mestima gde je vazduh još uvek čist, posle mnogo godina, pogledom dugo pratili par kratkovekih, pomalo nestvarnih bića, ostavši dugo zagledani u nevidljivu liniju njihovog leta. A najpredanije čitaoce ova knjiga svakako će steći među onima, koji će, listajući je, setno priznati sami sebi da ko zna koliko dugo nisu videli nijednog leptira kako, iz nepreglednog plavetnila kao kakav božanski glasnik doleće do nas, ne bi li sobom potvrdio da na ovom svetu, ipak ima bezazlenih i u svojoj bezazlenosti divnih stvorenja. Jer, ova neobična knjiga i nastala je upravo iz takve jedne duboke zadivljenosti koja je prerasla u istinsku strast. Njani autori nisu profesionalni entomolozi, već ljudi veoma raznovrsnih i brojnih interesovanja, između ostalog opčinjeni i leptirima – Vasa Pavković, književnik i leksikograf, i Milan Đurić, po formalnom obrazovanju diplomirani inženjer avio-saobraćaja. Njihovo zajedničko ostvarenje, objavljeno u već veoma zapaženoj i nagrađenoj kolekciji Srbija i komentari Javnog preduzeća Službeni glasnik, koju je osmislio i uređuje književnik Goran Petrović, na najbolji način potvrđuje misao najpoznatijeg lepidopteriste među književnicima, Vladimira Nabokova, da je pri susretu sa leptirom nemoguće razdvojiti estetski doživljaj od naučnog zadovoljstva. Jer Božanske sitnice nisu knjiga nastala tek da se odgovori na inspirativnu i zanimljivu zamisao urednika da se jedna tema sagleda iz različitih uglova i među jednim koricama o izdvojenom fenomenu objave i relevantne naučne informacije i njima nadahnut književni tekst. Кnjiževnik Vasa Pavković, vođen spoznajom da leptira koga nisi uslikao, nikada više nećeš videti, autentično i asocijativno promišlja živa čuda koja kao da pripadaju drugim, davnim, sretnijim dobima, nastojeći da u tekstu Čovek i leptiri opiše svoja nastojanja da fotoaparatom ovekoveči susrete sa leptirima našeg podneblja. Njagovi zapisi dobijaju sasvim nova, dublja i šira značenja kada se čitaju uporedo sa znalački ispisanim tekstom Opis dnevnih leptira Srbije Milana Đurića. I obratno. A uprkos istini da nam se raskoš ovih stvorenja ukazuje uvek izdaleka malko, i činjenici da su, zahvaljujući ljudskoj egocentričnosti i nemaru, ona sve ređa, oba autora načinila su izuzetne snimke dnevnog paunovca, kraljevskog plašta, admirala, mnemozine, divizminog šarenca, lastinog repka i drugih vrsta leptira. Fotografije ovih nežnih bića, koja su vekovima, zbog tajanstvenih moći preobražaja, poistovećivana sa ljudskom dušom, uz zahtevan posao koji su valjano obavili likovni urednici Miloš Majstorović i Goran Ratković, čine da knjiga Božanske sitnice i sama bude nalik na kakvog krupnog leptira, širom rasklopljenih, zelenih krila, koji je našao svoje odmorište upravo na našim dlanovima. Svojom lepotom i posebnošću, makar na časak, ovo dragoceno ostvarenje može učiniti nevažnim sve ono što, po svom razornom dejstvu, u našem svakodnevnom, neretko košmarnom životu, već odavno ne predstavlja samo sitnice. A to je više nego dovoljan razlog da ovu knjigu s pažnjom, i to ne samo jednom, pročitamo.