KRITIKA ZLOČINAČKOG UMA
"Kritika zločinačkog uma" Majkle Gregoria je intrigantna i misteriozna priča smeštena u Prusiju u XIX veku za vreme ratova sa Napoleonom. Gregorio kroz istragu o nauhvatljivom ubici gradi sjajnu triler priču. U "Kritici zločinačkog uma" u istragu se uključuje ni manje ni više nego filozof Imanuel Kant jer mu ovaj slučaj nudi materijala za njegovu veliku studiju.
"Kritika zločinačkog uma" nije ono na šta ste prvo pomislili...
Tek što je kraljevina Prusija zakoracila u XIX vek, velika katastrofa nadvila se nad nju. Duž njenih granica grupišu se trupe francuske vojne sile, označavajuci Prusiju kao metu Naopoleonovih ratnih
pohoda. Pored toga, žitelje pruskog grada Konigsberga teroriše ubica koji se čini neuhvatljivim, jer naizgled bira svoje žrtve pukom slučajnošcu i njegovi potezi se ne mogu predvideti. Jedino što se
zna je da su svi zlocini pocinjeni misterioznim oružjem koje se naziva đavolja kandža.Na licni zahtev kralja Fridriha III, istražni sudija Hano Stifenis biva imenovan za glavnog istražitelja u ovom
slucaju. On će se naći u centru spletki i intriga, među kojima mora da razluči da li je ubica deo političke zavere Napoleonovih pristalica, član zloglasnog okultnog društva ili neko treći. Pri tom, tok istrage zahteva od Stifenisa da se izbori i sa duhovima njegove velike porodične tragedije, pod čijim teretom živi ceo svoj život. I baš kada se čini da je slučaj nerešiv, da je zlo ušlo u svaku poru Konigsberga, da se više ne može razumeti ko vuče poteze u ovoj igri mačke i miša, sudiji Stifenisu ce neocekivano u pomoc priteci niko drugi do njegov stari univerzitetski profesor i jedan od najgenijalnijih umova u citavoj ljudskoj civilizaciji – filozof Imanuel Kant. Jer ovaj slucaj Kantu nudi izobilje građe za poslednju veliku studiju
koju ce napisati, za Kritiku zlocinackog uma.
