BILO JEDNOM U JUGOSLAVIJI
"Bilo jednom u Jugoslaviji" je testamentarna knjiga Ivana Ivanjija, svedoka jednog vremena čija autentičnost pruža neponovljiv uvid u prošlost. Ivanji nije samo prisustvovao istorijskim događajima, već ih je proživeo na način koji retko ko može da prenese. Ova knjiga nam donosi priče o njegovom detinjstvu u Bečkereku/Zrenjaninu, o susretima sa znamenitim ličnostima poput Ota Bihaljija Merina i Branka Ćopića, kao i o neobičnim detaljima iz života Tita i Ivana Stambolića. Kroz Ivanjijevu ispovest, shvatamo da stvarnost često nije onakva kakvu je zamišljamo, već puna iznenađenja i složenih odnosa. Ova knjiga nas podseća na vreme kada je Jugoslavija bila mesto gde su se ukrštali veliki snovi i složene stvarnosti, ostavljajući dubok utisak i dajući nam novu perspektivu na našu sopstvenu istoriju.
Testamentarna knjiga svedoka jednog vremena
Mislim da nema čoveka u Srbiji koji je bio prisutan na toliko poprišta kao Ivan Ivanji. Možda nema ni u Evropi. Stvarno prisustvo pruža šansu da se stvarnost vidi van obrazaca. Ne koristi svako tu šansu. Ivanji je koristi.
Ako čitamo njegovu ispovest, vidimo i to da stvarnost i logika nisu uvek pod istim krovom. Prvih desetak godina svog života Ivanji je proveo u Bečkereku/Zrenjaninu, u građanskoj porodici u kojoj je guvernanta bila Austrijanka iz Slovenije. Ispostavilo se da ona radi za Gestapo, ali baš zahvaljujući njoj Ivanji je dostigao takav stepen poznavanja nemačkog jezika da je mogao postati Titov prevodilac.
Ivanji zna šta je jednom bilo u Jugoslaviji. Zna, jer je stanovao u Francuskoj 7, poznavao je Ota Bihaljija Merina, Branka Ćopića, Ivu Andrića, sretao je Ivana Stambolića i mnoge druge znamenite ličnosti. Ta imena su i nama poznata, ali preko Ivanjija saznajemo mnogo više nego što je poznato. Saznajemo recimo za razgovor sa Titom na Brdu kod Kranja čija tema nije bila ni Jugoslavija ni nesvrstanost, već Titov pudlan Bil, kao i zašto Krleža nije hteo da se kupa kod Opatije... I još mnogo toga što stvara upečatljivu sliku o Jugoslaviji, zemlji koja je nekada bila na mestu na kojem se danas i mi nalazimo. Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija.– Tibor Varadi
