BIBLIOTEKA - LEDŽBENICA DUŠE
Uz znanje i predanost, dobrog bibliotekara, prema rečima Svetlane Mirčov, odlikuje permanentna istraživačka strast, koju i sama pokazuje. Upotrebivši sintagmu „ledžbenica duše“ kada govori o biblioteci kao predmetu svog interesovanja, podseća na zapis "Medica animae officina" iznad polica sa knjigama u biblioteci u Luksoru. U spisu "O bibliotekama" i Dobroslav Ružić 1922. godine ovaj moto prevodi „gde se duša leči, oporavlja, reanimira“.Knjiga "Biblioteka – ledžbenica duše" predstavlja retko bibliotekarsko štivo. U njoj su sabrani tekstovi objavljivani u vremenskom rasponu od dve decenije, a najveći broj radova odnosi se, s razlogom, na Narodnu biblioteku Srbije u kojoj je Svetlana Mirčov provela dugi niz godina. Svedoči se o obaveznom primerku kao trajnom kulturnom dobru, o tome da je za nacionalnu biblioteku „najpresudnije pravilno kreiranje i sprovođenje nabavne politike."(Aleksandar Radović)
