BESPUĆE
"Bespuće" Ijana Mekdonalda je remek-delo naučne fantastike i magijskog realizma o teraformiranom Marsu. SF literatura se razvija, upravo kao i svekolika umetnost, taj je proces konstantan, mada je u ponekim periodima manje upadljiv dok je u drugim buran, gotovo mahnit. Stalnost promena, međutim, nije praćena i podjednakim entuzijazmom, čak bi se moglo reći da svakoj promeni parira otpor iza koga stoje oni kojima bi novo uzdrmalo položaje odnosno obesnažilo principe kojima se rukovode. Stoga umetnost u svojoj istoriji beleži brojne, često vrlo burne sukobe pobornika razvoja i onih voljnih da zadrže status quo. Slična dešavanja u okvirima SF, dakle, nisu, ni po profilu ni po žestini, izuzetak.Dežurni branioci čistote žanra – a ovaj je definisan polovinom dvadesetog veka i rezultat je delimičnog prevazilaženja paraliteratnog obrasca – izdržali su revoluciju Novog talasa s kraja 60-ih i početka 70-ih, potom period tihog podrivanja pa ponovo bunt kiberpanka polovinom 80-ih; sada je na delu, ponovo, strategija malih koraka unapred, što će reći da nema pokreta oko koga bi se povratnici grupisali, već je promena difuzna ali i delotvorna. Tako je čvrsto-čisto jezgro žanra ponovo na muci i trpi pritisak. Rezultat će, verovatno, kao i ranije, biti delimično usvajanje novina i otvaranje nove, sive, prelazne zone žanra. Tekuću promenu pokušavaju da prate i objasne, iz različitih aspekata, teorije u rasponu od Sterlingovog slipstrima, preko fatalističkih o kraju žanra, do onih koje pokušavaju da (re)definišu njegovo čitanje. (Ilija Bakić)
