BESANE NOĆI I POLJUPCI ZA DORUČAK
Besane noći i poljupci za doručak zbirka je zapisa o roditeljstvu koje je Mateo Busola, ilustrator i strip autor, godinama delio na društvenim mrežama. Knjiga o očinstvu koja podseća čitaoce na sve one male stvari koje zapravo čine život.
Razmišljanja o očinstvu.
Mateo Busola je ilustrator i crtač stripova koji živi u Veroni sa svojom suprugom Paolom, njihove tri kćerke, Virđinijom, Đinevrom i Melanijom (starim devet, pet i tri godine) i njihova dva psa. Dve godine je na Fejsbuku pisao objave kojima je opisivao lepotu običnih trenutaka u svojoj porodici. Besane noći i poljupci za doručak je knjiga uspomena nastala iz tih zapisa. Podeljena na zimu, proleće, leto i jesen, knjiga prati različita doba roditeljstva i života. Ponekad dirljivi, često veoma zabavni, ovi zapisi podsećaju ljude da uživaju u trenutku i da cene jednostavne stvari u životu.
Ostavi komentar
BESANE NOĆI I POLJUPCI ZA DORUČAK
Olivera
★★★★★
31.07.2022.
Кnjigu Besane noći i poljupci za doručak italijanskog strip-crtača Matea Busole čine žanrovski veoma raznorodni tekstovi, svakodnevno ispisivani na Fejsbuku duže od dve godine. Svojom vedrinom, lakoćom i nepretencioznošću, Busolina razmišljanja posvećena svakodnevnom porodičnom životu, brzo su stekala brojne pratioce na ovoj društvenoj mreži. Ali, tek u novom kontekstu, među koricama knjige koja nosi podnaslov razmišljanja o očinstvu, ove zanimljive crtice, efektne kratke priče u kojima dominiraju živi dijalozi, kao i duhovite žanr-scene, dobile su drugačija, složenija značenja i stekle još širi krug čitalaca.
U svom crtežu rečima, kako autor određuje knjigu nastalu između neodložnih kućnih obaveza, brige o bližnjima i bavljenja umetnošću kojoj je od mladosti posvećen, Mateo Busola upečatljivo je prikazao svakodnevni, naporan i često iznurujući, ali uzbudljiv život svoje u mnogo čemu nekonvencionalne porodice. Uz autora, nju čine i supruga Paola, scenaristkinja čiji su radovi zapaženi u svetu devete umetnosti, tri kćeri i dva psa.
Razvrstavši svoje tekstove u četiri poglavlja naslovljena prema godišnjim dobima, Busola literarno zaokružuje razdoblje odrastanja svojih kćeri – devetogodišnje Virđinije, petogodišnje Đinevre i trogodišnje Melanije. Ali, iako je roditeljstvo dominantna tema većine njegovih tekstova, uz neprestano traganje za načinom na koji se može, kako savremena psihologija kaže, postati dovoljno dobar otac, u njima su pokrenuta i mnoga druga, ne manje značajna, pitanja koja predstavljaju izazov za savremenog čoveka. U scenama koje prikazuju naizgled lako podnošljive životne situacije, kao što su odvođenje dece na rođendanske žurke i odlazak u vrtić, preko meditativnih beleški o neizvesnim besanim noćima i uzaludnim pokušajima da se na dečije pitanje da tačan, ali ne i obeshrabrujući odgovor, sve do konfliktnih situacija koje znatno otežavaju komunikaciju među generacijama, autor u stvari govori o ključnim vrednostima porodičnog života, kao i o postojanoj težnji i neprekidnim naporima da se ljubav, radost i zajedništvo očuvaju pred bespoštednim udarima savremene svakodnevice. Biti roditelj, podseća nas Busola, znači menjati se, učiti od onih kojima smo podarili život, postajati svakog dana plemenitiji, tolerantniji, smeliji, ali i obazriviji u isti čas. I znati da razlučimo bitno od onoga što nam se samo čini takvim.
Okrećući stranice knjige Besane noći i poljupci za doručak, koju je u prevodu Nikole Pajvančića nedavno objavila Laguna, može nam se učiniti da ovo ostvarenje ne čitamo, već da zapravo ono čita nas. Ako nemamo roditeljsko, sasvim sigurno imamo iskustvo deteta, i to nas duboko povezuje sa duhovitim i suptilnim Busolinim delom .
