OKCIDENTALNO-EVROPSKA KULTUROLOŠKA TRADICIJA, VELIKI GENOCIDI U EVROPI SREDINOM I BALKANSKI RATOVI KRAJEM 20. VEKA
Čime su obeleženi balkanski ratovi krajem 20. veka?
Kakvi su veliki genicidi počinjeni?
Kakva je okcidentalno-evropska kulturološka tradicija?
Prvi deo ove studije bavi se odnosom okcidentalno-evropske kulturološke tradicije prema svim velikim genocidima u evropskom XX veku, sa težištem na Srbocidu hrvatske države 1941–1945. i želi da se prevashodno približi odgovoru na pitanje – zašto počinitelji svih velikih genocida u evropskom XX veku primarno pripadaju geopolitičkoj celini i, pre svega, kulturološkoj tradiciji Zapadne i Srednje Evrope, dok žrtve svih velikih genocida u evropskom XX veku primarno ne pripadaju geopolitičkoj tradiciji Zapadne i Srednje Evrope?
Drugi deo tematizuje odnos iste tradicije prema ratovima u evropskom XX veku, sa težištem na poslednjim balkanskim ratovima pri nasilnom raspadu druge Jugoslavije. Neminovno je dakle da ona odgovarajuće tretira i „Srpsku hroniku na svetskim verigama”, kako je to nazvao veliki pravoslavni filozof Predrag R. Dragić Kijuk u svom kapitalnom izdavačkom delu „Catena Mundi”.Za očekivati je, dakle, da se posledično razvije vrlo angažovana (a za nadati je se prevashodno argumentativna) diskusija. Autor to apsolutno pozdravlja, iako je svestan težine iskaza jednog od utemeljivača taoizma (Lao Ce):„Istina još nikome nije škodila, osim onima koji su je izgovorili”.
Kakvi su veliki genicidi počinjeni?
Kakva je okcidentalno-evropska kulturološka tradicija?
Prvi deo ove studije bavi se odnosom okcidentalno-evropske kulturološke tradicije prema svim velikim genocidima u evropskom XX veku, sa težištem na Srbocidu hrvatske države 1941–1945. i želi da se prevashodno približi odgovoru na pitanje – zašto počinitelji svih velikih genocida u evropskom XX veku primarno pripadaju geopolitičkoj celini i, pre svega, kulturološkoj tradiciji Zapadne i Srednje Evrope, dok žrtve svih velikih genocida u evropskom XX veku primarno ne pripadaju geopolitičkoj tradiciji Zapadne i Srednje Evrope?
Drugi deo tematizuje odnos iste tradicije prema ratovima u evropskom XX veku, sa težištem na poslednjim balkanskim ratovima pri nasilnom raspadu druge Jugoslavije. Neminovno je dakle da ona odgovarajuće tretira i „Srpsku hroniku na svetskim verigama”, kako je to nazvao veliki pravoslavni filozof Predrag R. Dragić Kijuk u svom kapitalnom izdavačkom delu „Catena Mundi”.Za očekivati je, dakle, da se posledično razvije vrlo angažovana (a za nadati je se prevashodno argumentativna) diskusija. Autor to apsolutno pozdravlja, iako je svestan težine iskaza jednog od utemeljivača taoizma (Lao Ce):„Istina još nikome nije škodila, osim onima koji su je izgovorili”.
