APRIL NA VLAŠIĆU
Roman April na Vlašiću, jednog od najčitanijih autora sa ovih prostora, Muharema Bazdulja, prateći odrastanje jednog mladića, sa velikom preciznošću predočava aktuelne probleme društva i književne scene. Međutim, ono što ovaj roman čini važnim je to što njegovu srž ne čine ni konferencije, ni nagrade, ni erudicija, već jedna originalna ljubavna priča. Ova lična Odiseja vodi nas u šetnju ulicama Sarajeva i Vlašića, navodi nas da zajedno sa njegovim naratorom lutamo kroz umetnost i sopstvenu dušu u potrazi za odgovorima na naizgled jednostavno pitanje: Šta bi se desilo da smo napravili samo jedan drugačiji izbor?
April na Vlašiću, novi roman Muharema Bazdulja, otvara se frazom iz naslova, kao pesma. Ima nečeg lirskog, iako ne i sentimentalnog, u ovoj prozi koja spaja naizgled nespojivo: ljubavnu priču, specifičan univerzitetski roman u ključu akademske farse, ponešto od stila nežne brutalnosti naracije klasika noar žanra, a sve to u vrlo prepoznatljivoj i skoro dokumentaristički vernoj atmosferi kraja dvadesetog i početka dvadeset prvog veka u Sarajevu, i ne samo u Sarajevu.
April na Vlašiću je uvijek hladan, to je prva rečenica ovog romana, informacija koju glavnom junaku saopštava hotelski recepcioner. Priča koja sledi, međutim, sve je samo ne hladna. Umesto opuštenogproduženog konferencijskog vikenda, glavnog junaka čeka sumiranje dotadašnjeg života, kao i preispitivanje odluka i izbora u njemu. Sve se to dešava zbog slučajnog susreta sa ženom koja je, na prvi pogled, u tom životu igrala jedva epizodnu ulogu.
