ANTON ILI VREME BEZVREDNOG ŽIVOTA
Priča o Antonu je istinita priča. U Nemačkoj je 1939. osnovan državni odbor za naučno izučavanje teških naslednih i stečenih bolesti. Tako je ozvaničen zločin. Mentalno bolesni ili fizički defektni dečaci i devojčice otimani su iz porodica i odvođeni u specijalne ustanove, gde su ubijani. Neki su likvidirani direktno, na drugima su vršeni surovi eksperimenti. Anton nije ličio na dečaka sa nacističkih plakata. Jednog dana ga je oborio tramvaj i trajno mu je povredio ruku. Od tada je hramao i mucao. Tukli su ga i drugovi i učitelji, no on je nastavljao da ide u školu, jer one koji nisu pohađali školu, odvodili su u logore.
