AMERIKANKA I DRUGE PRIČE
Tri pripovetke „Fati-sultan”, „Safi-hanum”, „Mejrem-hanum” (1907) i novela „Amerikanka” (1918) objedinjene su u zbirci „Amerikanka i druge priče”. Kroz priče čitaoci će upoznati orijentalni duh i organizaciju društva u nekadašnjem, starom islamskom svetu, koji je dugo opstajao na širem prostoru Balkana. Novela „Amerikanka” će čitaoce pak preseliti na Zapad, u trenutak formiranja „nove žene”. U „Amerikanki”, autorke Jelene Dimitrijević, je glavni lik muškarac koji pripoveda o neostvarenoj ljubavi. Uranjanje u mušku psihologiju, divljenje ženi i pričanje u prvom licu muškog roda je karakteristično za „Jelenine pesme”, ali sada je po prvi put to učinila i u prozi, čime potvrđuje spisateljsko umeće.
Novela „Amerikanka“ objavljena je u Sarajevu 1918. godine. Ovo prozno ostvarenje i po formi i po tematici odudara od celokupnog književnog opusa srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862-1945). Iako se u nekim elementima ove priče naziru književne preokupacije koje obeležavaju njeno stvaralaštvo, ipak možemo konstatovati da ova priča odražava nešto drugačiju piščevu zamisao. Ona ukida književni monopol njenih tema i uspostavlja nov kulturološki krug.1 Forma u kojoj je priča ispričana je monološka, a glavni lik je muškarac koji pripoveda svoju ličnu, ljubavnu priču. Centralna tema i ovog Jeleninog proznog dela jeste ljubav i to ona nemoguća, neostvarena ljubav. Nit koju Jelena provlači kroz sva svoja dela i koja predstavlja osnovu od koje gotovo uvek polazi, jesu različitosti. One stvaraju zaplet u priči i boje je izrazitim tonovima. Posebnu pažnju, pak, treba posvetiti Jeleninoj odluci da svoju priču ispriča u muškom rodu. Ulaženje u mušku psihu i uranjanje u muški svet nije nepoznato Jeleni J. Dimitrijević. Ona je tom književnom postupku pribegla i u svojim pesmama kada je nastojala da opiše svoju fascinaciju ženom, a takvom postupku je, kao što vidimo, pribegla i u prozi. Novela „Amerikanka“ objavljuje se povodom jubileja – 100 godina od svog prvog izdanja koje je objavio Isidor Đ. Đurđević u Sarajevu 1918. godine.
