MORA DA SAM JEDNOM HODALA PO MEKOJ TRAVI
Roman Karoline Šuti Mora da sam jednom hodala po mekoj travi je dirljiva priča o poreklu, korenima i pripadanju. Ovaj nagrađeni roman kroz priču jedne devojčice a potom žene govori o tajnama, nepripadanju i traženju kao i putu koji mora da se pređe do samospoznaje.
Nakon smrti majke, mlade Beloruskinje, devojčica Maja odlazi da živi kod stare tetke u senovitom selu, među ljudima koje ne poznaje. U svetu u koji biva iznenada premeštena, ona gubi svoj jezik, ne razume tetku koja je prihvatila da se brine o njoj. U zabačenoj kući nema promena za povučenu devojčicu. Jedino Marek, nekadašnji poljski prisilni radnik, ume da kod Maje stvori osećaj zaštićenosti. Zvuk njegovog maternjeg jezika budi u njoj sećanje na sopstvene zaboravljene korene, na izgubljeni jezik najranijeg detinjstva.
Kada odraste, Maja napušta selo da bi u gradu započela novi život. Ali i tamo je prate neizgovorene tajne.
