1984
Kao prema nekom scenariju – početkom 2020. književno delo "1984" Džordža Orvela postalo je javno dobro. U isto vreme kreće pandemija virusa, ne moramo ga imenovati, i planeta ubrzano klizi ka orvelijanskom društvenom poretku, sa svim zamislivim i nezamislivim ograničenjima i obrtima.
Orvelovi romani, pre svega "1984" i Životinjska farma ponovo zauzimaju izloge knjižara širom sveta. U poslednjih 15ak meseci samo na frankofonom tržištu objavljeno je nekoliko adaptacija ovog proročanskog romana, a i u drugim kulturama nastaju vredna ostvarenja. Od tog obilja odabrali smo delo mladog francuskog umetnika Gzavijea Kosta koje nam se odmah učinilo "za glavu i ramena" iznad ostalih frankofonih adaptacija. Kost je odličan crtač, a ovde je i formatom ("poput nekog orvelijanskog ekrana") i svedenim koloritom stvorio izuzetnu atmosferu teskobe i otuđenja. Njegovi likovi su depersonalizovani, gotovo kroki, a dekori i arhitektura impozantni. Vizuelno, ovo je Kostov najbolji rad i prava poslastica za ljubitelje grafičke fikcije.
Orvel, pisac ili prorok?
01.12.2022.
Oduvek se smenjivao šugavi rat za ratom, a zna se da su sve vesti ionako lažne. Među uticajnim romanima 20. veka 1984 nesumnjivo predstavlja jedno od retkih književnih dela koje sve više uznemirava što se njegova proročka futuristička vizija više ostvaruje. „Onaj ko kontroliše prošlost“, glasio je partijski slogan, „kontroliše budućnost: onaj ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost.“ Detaljnije
