MALI EKRAN NA TEKUĆOJ TRACI - TV KRITIKE
Zbirka TV kritika „Mali ekran na tekućoj traci“ Olge Božičković, tekstova objavljivanih u periodu od 1959. do 1985. godine u „Politici“ i „Dugi“ koje je sakupio i priredio Marko Misirača, predstavlja jedinstveno svedičanstvo o nastanku Televizije Beograd i prati gotovo tri decenije njenog razvoja.
Radi preglednosti i preciznijeg sagledavanja ukupne slike ondašnje TV produkcije, kritike Olge Božičković su u knjizi grupisane u sedam celina: „Originalno TV dramsko pismo“ (originalne drame), „Prozna i dramska klasika“ (adaptacije pozorišnih komada, romana i pripovedaka), „TV romani u nastavcima“ (o igranim serijama), „Namenjeno najmlađima - Edukativna TV“ (igrane i dokumentarne emisije za decu), „Kako nas je TV zabavljala“ (zabavne i muzičke emisije), „Srećemo novo TV leto“ (novogodišnji programi) i „Televizija kao dokument“ (dokumentatne, feljtonističke, opšteobrazovne emisije...).Najveći deo knjige čine tekstovi o igranom programu, koji je dominirao, naročito u počecima televizije, u vreme eksperimentalnog programa (kako je Božičkovićeva svedočila u TV portretu u „Trezoru“, emitovanom 30. oktobra 2002: „Nisam imala nikakav uzor jer je televizija tek počinjala. Smatrala sam da dolazim sa iskustvom čoveka koji je pisao o filmu i o pozorištu jer televizija u sebi sadrži i film i pozorište“).Gotovo dve trećine emisija o kojima su navedeni tekstovi, nisu sačuvane (emitovane uživo, naknadno izbrisane...). Prati ih izbor fotografija u kome je akcenat bio na, takođe, nesačuvanim emisijama kako bi ostali zapisi o njima, bili svedočanstvo prvih godina beogradskog „malog ekrana“.
Radi preglednosti i preciznijeg sagledavanja ukupne slike ondašnje TV produkcije, kritike Olge Božičković su u knjizi grupisane u sedam celina: „Originalno TV dramsko pismo“ (originalne drame), „Prozna i dramska klasika“ (adaptacije pozorišnih komada, romana i pripovedaka), „TV romani u nastavcima“ (o igranim serijama), „Namenjeno najmlađima - Edukativna TV“ (igrane i dokumentarne emisije za decu), „Kako nas je TV zabavljala“ (zabavne i muzičke emisije), „Srećemo novo TV leto“ (novogodišnji programi) i „Televizija kao dokument“ (dokumentatne, feljtonističke, opšteobrazovne emisije...).Najveći deo knjige čine tekstovi o igranom programu, koji je dominirao, naročito u počecima televizije, u vreme eksperimentalnog programa (kako je Božičkovićeva svedočila u TV portretu u „Trezoru“, emitovanom 30. oktobra 2002: „Nisam imala nikakav uzor jer je televizija tek počinjala. Smatrala sam da dolazim sa iskustvom čoveka koji je pisao o filmu i o pozorištu jer televizija u sebi sadrži i film i pozorište“).Gotovo dve trećine emisija o kojima su navedeni tekstovi, nisu sačuvane (emitovane uživo, naknadno izbrisane...). Prati ih izbor fotografija u kome je akcenat bio na, takođe, nesačuvanim emisijama kako bi ostali zapisi o njima, bili svedočanstvo prvih godina beogradskog „malog ekrana“.
