ZAPIS NA STUBU, JERUSALIMSKOM
Zmajeva nagrada * Nagrada Laza Kostić
„Kada pročitamo pesme iz nove knjige Selimira Radulovića, i njima pridružimo stihove knjiga prethodnica, otkriva nam se da on ne živi samo u Novom Sadu, nego i u Nitrijskoj pustinji, u Katunakiji, na bregovima Jerusalima i među drevnim koricama pravoslavne podvižničke literature. Tamo gde živi tamo se i hrani, onim što rađa u tim nebeskim vrtovima. Ta hrana se, potom, ne pretvara samo u krv nego i u stih.
Treba jasno reći – Selimir voli Svetitelje i druži se sa njima. Veran im je i predan. S njima je u pustinjama Egipta, Palestine i Svete Gore. Svojim pesmama pali kandila i užiže sveće pred njihovim besmrtnim likovima, i slovima, kao delićima mozaika, izobražava ih i postavlja pred naše mislene oči. Zato mu oni daruju posvećenje da može da iznutra razume, doživi i opeva ono što su oni u svojim, škrtim po formi a prebogatim po sadržaju, izrekama ostavili u nasleđe Hrišćanskom svetu. Takođe mu poklanjaju i specifičnu poetsku formu, novo i svešteno slogomerje kojim se suzdržani i tvrdi jezik starečnika preliva u nešto drugačiju, ali ne manje istinitu, pjesan koju valja naučiti.“– Njegova Svetost Patrijarh Srpski Porfirije
„Kada pročitamo pesme iz nove knjige Selimira Radulovića, i njima pridružimo stihove knjiga prethodnica, otkriva nam se da on ne živi samo u Novom Sadu, nego i u Nitrijskoj pustinji, u Katunakiji, na bregovima Jerusalima i među drevnim koricama pravoslavne podvižničke literature. Tamo gde živi tamo se i hrani, onim što rađa u tim nebeskim vrtovima. Ta hrana se, potom, ne pretvara samo u krv nego i u stih.
Treba jasno reći – Selimir voli Svetitelje i druži se sa njima. Veran im je i predan. S njima je u pustinjama Egipta, Palestine i Svete Gore. Svojim pesmama pali kandila i užiže sveće pred njihovim besmrtnim likovima, i slovima, kao delićima mozaika, izobražava ih i postavlja pred naše mislene oči. Zato mu oni daruju posvećenje da može da iznutra razume, doživi i opeva ono što su oni u svojim, škrtim po formi a prebogatim po sadržaju, izrekama ostavili u nasleđe Hrišćanskom svetu. Takođe mu poklanjaju i specifičnu poetsku formu, novo i svešteno slogomerje kojim se suzdržani i tvrdi jezik starečnika preliva u nešto drugačiju, ali ne manje istinitu, pjesan koju valja naučiti.“– Njegova Svetost Patrijarh Srpski Porfirije
