Milorad Pavić (1929–2009) bio je srpski pisac, univerzitetski profesor i istoričar književnosti, poznat kao jedan od najistaknutijih autora postmodernističke proze i simbolističke tradicije na ovim prostorima. Njegova dela često se odlikuju maštovitom strukturom i metaforičkim bogatstvom, pružajući čitaocu višeslojan doživljaj i mogućnost različitih interpretacija. Romani poput „Hazarskog rečnika“, inovativnog „romana-leksikona“ koji istražuje nestanak naroda i sudbine civilizacija, „Unikata“, interaktivne ljubavno-detektivske priče s više mogućih završetaka, „Unutrašnje strane vetra“, dvosmernog romana-klepsidre u kojem se dva lika susreću u zajedničkom poglavlju, kao i „Veštačkog mladeža“ i „Zidarskih priča“, koji povezuju realnost i fantaziju kroz simbole i kulturološke motive, nude novim čitaocima uvide u drugačije svetove. Posebno mesto zauzima roman „Predeo slikan čajem“, slojevita pripovest o ljubavi, izdaji i potrazi za smislom, napisana u formi ukrštenih reči, čime Pavić još jednom pomera granice književne forme. Njegova dela i danas inspirišu čitaoce željne originalne, misaone i interaktivne proze.
