SLUČAJ VLASTITE POGIBELJI, Kristian Novak
Moj prvi susret sa Novakom i ako možda mislite da je bilo kada ako ne sada, nije.
Bilo je baš onako kao što kod mene inače biva. Videla sam sinopsis i poželela da je baš odmah imam u rukama.
Zašto bih želela da čitam o balkanskom trulom sistemu kada ga već svi živimo svaki dan? Pa eto, da bih videla u kakve probleme je autor smestio svoje junake, da li su i kakvi su iz njih izašli.
Novak je neverovatno sjajno ukomponovao priču o mladom policajcu koji je izvršio samoubistvo, na dalje sa velikim znakom pitanja da li je on povukao oroz i ako jeste, da li ga je njegovo neslaganje i neprihvatanje korumpiranosti navelo na to. Taj deo knjige, svako drugo poglavlje, pisano je u maniru scenarija.
Sa druge strane imamo mladu, urbanu, profesorku hrvatskog jezika koja je uspela da se dočepa dramske sekcije u srednjoj školi gde radi. Na sebi svojstven način priprema decu za glumu u predstavi Antigona.
Kada do nje dopre vest o samoubistvu policajca pogodi je jako i ne razmišljajući puno ispriča učenicima šta i zbog čega misli da se mladiću desilo.
Dok u prvoj priči policajčev otac i ćerka kreću u potpuno nemoguću borbu protiv policije, čak boreći se da dokažu svoje sumnje i starijem sinu takođe policajcu, u drugoj gledamo kako se Profin život polako zbog pravde koju želi da prikaže raspada. Ipak ona je rešila da ide do kraja, ne želi da prećuti, ne želi da se izvinjava tamo gde nije pogrešila, osobama koje su na svaki način zlo našeg društva.
Ovaj roman je snažna kritika kako sistema, tako i društva. Potonulo je i jedno i drugo. Užasno je teško boriti se sam sa tako velikim teretom na plećima, pa čak nemati ni podršku svojih bližnjih, jer smanjiće se posao, prestaće ruka ruku da mije, znate već kako to ide. Sve naučimo od malena.
Autor lomi svoje likove do poslednje moguće granice.
Da hvalim Novaka, pa nema potrebe ja to da radim. Divim se kao je uspeo da ukombinuje i poveže dramski tekst sa Profinom pričom u prvom licu i kako su se te dve priče spojile u jednu pred sam kraj.
Scenario je pisan na dijalektu, koji ja inače obožavam. Verujem da vam neće biti teško da se sa njim snađete jer je urbaniji, u skladu sa našim vremenom.
