Mračni kutak uma
"Mislim da je moj rad na neki način postao eksplicitno odbacivanje cinizma i negativnosti. Jednostavno nemam vreme- na za to. Mislim to sasvim bukvalno, i iz lične perspektive. Nemam vremena za osude ili neumorno prekorevanje. Nemam vremena za ceo ciklus neprestanog okrivljavanja. Drugi mogu time da se bakću. Nemam želudac za to, niti vremena. Život je prokleto kratak, po mom mišljenju, da bismo ga živeli bez divljenja."
Sirova, emotivna i neverovatno iskrena knjiga. Dodirnula je svaki delić moje duše i uspela da izazove emotivnu buru. Odmah da napomenem da nisam nikada bila Kejvov fan u smislu da pratim njegov rad ili život do detalja. Slušala sam njegovu muziku tu i tamo i to iskreno jako davno.
Međutim ovo i nije biografija, niti rock n’ roll knjiga, kako je u nekom delu Nik i rekao, pa može da je čita i neko ko apsolutno ništa ne zna o njemu.
Knjiga je o unutrašnjem Kejvovom životu, o transformaciji i promenama, o njegovim načinima da se izbori sa tragičnom smrću sina koja izvire, i kada se on ne pominje, iz svake njegove reči i na neki način učestvuje u Nikovoj veoma burnoj kreativnosti. Knjiga je nastala iz veoma obimnih i inspirativnih telefonskih razgovora Kejva i Šona O’ Hejgana. Telefonski jer je ovo čudesno delo započeto za vreme korona karantina i kada je otpočeto niti jedan od njih nije znao kuda će sve to odvesti. Ipak Šon je sjajan. On ume da postavi prava pitanja, ali da, ume i da da predivne odgovore kada on bude pitan.
Njih dvojica su razgovarali o veri i Nik je veoma prizemno objasnio kako i zašto veruje. Nekako su mi ti razgovori potpuno metafizički. Niku vera jako puno znači, ali nije osoba koja će druge ubeđivati u svoj stav ili osećanja. Dotakli su se oni i Nikovog ranijeg života, po koje veze i prijateljstava.
Ipak, moram da ponovim da je ono što nosi razgovor u celoj knjizi taj strašan, užasan gubitak. Moram da pomenem da me je fascinirao Nikov kreativni proces, za ovakav još nisam čula do sada. Knjiga je napisana kao intervju i ne verujem da bi svaki novinar mogao lako ovako nešto da izvede.
Prepuna Nikove, sada već zrele, mudrosti, sa kojom ćete se složiti ili ne, ali ne može da vas ne dotakne emocija, odmerenost i iskrenost koja isijava iz svakog pasusa. Nesvakidašnji razgovor dva prijatelja, smešten među korice, koji traži da bude pročitan.
Naučićete puno toga iz ove knjige, a ukoliko i ne bude tako, verujem da bi ipak bilo lepo da je pročitate, jer mislim da Kejv tako lepo razmišlja, ima toliko empatije prema svetu i ljudima koji u njemu žive, a svima nam je to više nego preko potrebno.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books]]
