ATAKA NA ITAKU

„Укупан скор сваког рата изражава се 0 : 0. Победницима припада велика нула. Пораженима она мања. Оне две тачке између тих нула – моје су слепе очи!“ – подразумева неко од бројних наративних лица ове књиге, замишљене као савремени пандан Крлежиног Хрватског бога Марса, који у конкретном случају обрађује на различите начине стварност недавног рата у Хрватској и представља део замишеног ауторовог петокњижја о судбини Срба из Хрватске, од којих су до сад штампана три (Молски акорди, Трезвењаци на пијаној лађи и По(в)ратнички реквијем).

Пародична и бурлескна, ова проза доноси антимиларизам без тенденције, баца ново светло на риваство Комшилије и Сусједстана, прича о о Заумљу и Заумљанима, као последицама и жртвама мегаломаније сваке врсте.

Истовремено, у овој књизи траје и сталан дијалог са антиратном литературом, како нашом тако и светском. Сресћемо историјске личности, антиратни писци (попут Хашека и Бирса), али и њихове јунаци ( Швејка, једногодишњег добровољца Марека, или поручника Југовића). Наставља се дијалог са Крлежином литературом, започет у Демићевом роману Трезвењаци на пијаној лађи.

Књигу Атака на Итаку сачињавају пет дужих приповедака (Атака на Итаку, (Б)рат наш насушни, Пресретнуте депеше Амброзија Хапсанж-Бирса, Швејк на одсуству, Сусједстабско-комшилијски гамбит ) уоквирених пролошком и епилошком причом. Насловна приповетка Атака на Итаку која описује „јунаштва“ легендарног митског јунака Одисеја, из уста два споредна јунака Одисеје – свирача Фемија и пса Аргуса. Њихова прича се разликује од оне званичне, наликујући на историју аутодеструкције, што сваки рат својој суштини и јесте.

Приповетке књиге „Атака на Итаку“ иако тематизују последње ратове у нашем окружењу, говоре суверено и о бившим и будућим ратовима, било где да се воде. У поднаслову су означене Шпенглеровом синтагмом, као – „комедије бурлескне бесмислености“, наговештавајући необичне згоде и неочекиване обрте, оне уставри наговештавају штошта од онога што се одвија изнад и испод онога што је ратна појавност.