ROBOTKA
DRagana Mladenović u svojoj zbirci ROBOTIKA ogoljava patrijarhalne obrasce koji su svuda oko nas, a nekad i u nama samima, prikazujući društvo u kojem se od žena očekuje da budu savršene supruge i majke, jake i ostvarene žene, ali da istovremeno budu i krotke, podatne i tihe. Njeno pesničko ja, njena robotka, međutim, ne uklapa se u to.
Nova zbirka poezije Dragane Mladenović poput oštrog noža seče meko tkivo ovdašnjeg povampirenog patrijarhata koji sistematski truje društvo čineći ga plodnim tlom za bujanje nasilja jačih nad slabijima i u kojem je femicid umesto izuzetka postao svakodnevica.
Ali nemojte se plašiti, Mladenović je, kao i svi veliki stvaraoci, svesna da ovakve teme bez humora ostaju previše gorke pilule pa ih briljantno pakuje u stihove koji se, uz smeh, lako gutaju. I dugo i teško vare.
Britka, urnebesno potresna kolekcija pesama o ženama i njihovom mestu u svetu koji su kreirali muškarci koji vode taj isti svet u ratove, podele, mržnju, pale gradove i zidaju nove dok žene brinu o svemu ostalom. Vreme je za zamenu uloga, pobuna ovih robotki je nešto najbolje što može da nam se dogodi dok sve nije otišlo dođavola.
