POGLED IZ UTOČIŠTA
Sredinom dvadeset prvog veka Troj Ternbul, premijer Native, njegova vlada i sve druge vlade širom sveta konačno se suočavaju sa surovom stvarnošću koju su ignorisali dugi niz godina. Globalno zagrevanje, prekomerna upotreba prirodnih resursa i ubrzanje rasta ljudske populacije, prevazišli su kapacitet planete da održi dotadašnji način života. Prevod sa engleskog: Marija Stajić
Sredinom dvadeset prvog veka Troj Ternbul, premijer Native, njegova vlada i sve druge vlade širom sveta konačno se suočavaju sa surovom stvarnošću koju su ignorisali dugi niz godina. Globalno zagrevanje, prekomerna upotreba prirodnih resursa i ubrzanje rasta ljudske populacije, prevazišli su kapacitet planete da održi dotadašnji način života. Poljoprivredna proizvodnja se dramatično smanjila, rezerve pijaće vode su postale oskudne, raspoloživi izvori mineralnih sirovina i energija zasnovana na fosilnim gorivima su skoro iscrpljeni, a zagađenje životne sredine štetnim zagađivačima iz industrije i kontaminacija okeana toksinima iz algi, dostigli su opasne nivoe. Pojedine zemlje više nisu u stanju da snabdevaju sopstveno stanovništvo osnovnim životnim potrepštinama.
Fortperija, daleko najveća i najmoćnija zemlja, prisiljava sve druge zemlje da prenesu upravljanje svim svojim resursima na novoformiranu Centralu za raspodelu robnih vrednosti (CRRV). Kada premijer Ternbul potpiše pristup CRRV-u, pobunjenički pokret u Nativi se protivi gubitku suvereniteta i izbija krvavi građanski rat…
Da li je Pogled iz Utočišta distopija ili naša stvarnost?
Može li pojedinac koji ne pristaje na predaju da sačuva svoju porodicu?
Ili je celo čovečanstvo osuđeno na propast…?
ZAVOĐENJE REČIMA: Susret koga nema, Sava Bunčić
25.09.2020.
Odjedanput se zabezeknemo koliko mnogo beznačajnih stvari se tako dobro sećamo! Zašto njih, a ne onih? Pa, mora da je to tako i sa drugim ljudima, prisetimo se, ne bi li se utešili. A ako ista stvar, kako god bila mala, ostane u sećanju dvoje ljudi, pa još ako bi se mogla tamo videti sa strane, da li bi izgledala isto u oba uma? Kao što je ova... Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Dodir i miris vere, Sava Bunčić
29.08.2020.
Rukovanje je našoj ljudskoj sorti jedno od neverbalnih sredstava komunikacije, koja su nam važna i danas, a bila su neuporedivo važnija našim precima pre nego su otkrili veštinu i moć govora. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Stoj na glavi, Sava Bunčić
14.06.2020.
Ali, obrnut proces, izgradnja normalnosti na živom pesku nenormalnosti, je veoma težak i dugotrajan. Nekad, u stvari najčešće, traje generacijama. Jedni se toj sporosti raduju, a druge ona čini očajnima. Koliko je kojih? Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Igranje na tankom ledu, Sava Bunčić
21.05.2020.
Jedna od pojava koje najviše zastrašuju tokom zadnjih dvadesetak godina je slepo verovanje velikog dela društva da ako je neko velik i slavan kao zabavljač – mi ostali treba da prihvatamo i sledimo njegove stavove i mišljenja o međunarodnoj politici, nauci, odgajanju dece, zdravlju, astronomiji, ishrani, braku, Amazonskim plemenima i ličnom razvoju – rečju, svemu! Uprkos činjenici da ni jedno od tih pitanja nema ikakve veze sa onim u čemu je taj zabavljač zaista dobar. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: KARAKTER I KAKO GA IMATI, Sava Bunčić
10.05.2020.
Još Džozefson je rekao da svako od nas ima bar tri karaktera: jedan za koji mi mislimo da ga imamo, drugi za koji se mi trudimo da uverimo svet da ga imamo, i treći – koji stvarno imamo. Da bi problem bio još komplikovaniji, činjenica je da mi sudimo o sopstvenom karakteru na osnovu sopstvenih dobrih namera i postupaka koji se mogu smatrati plemenitim, ali drugi sude o našem karakteru samo na osnovu našeg poslednjeg najgoreg postupka. Kome verovati, sebi ili drugima? Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Dodir i miris vere, Sava Bunčić
29.04.2020.
Rukovanje je našoj ljudskoj sorti jedno od neverbalnih sredstava komunikacije, koja su nam važna i danas, a bila su neuporedivo važnija našim precima pre nego su otkrili veštinu i moć govora. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Susret koga nema, Sava Bunčić
15.03.2020.
Ponekad se zabezeknemo koliko mnogo beznačajnih stvari se tako dobro sećamo! Zašto njih, a ne onih? Pa, mora da je to tako i sa drugim ljudima, prisetimo se, ne bi li se utešili. A ako ista stvar, kako god bila mala, ostane u sećanju dvoje ljudi, pa još ako bi se mogla tamo videti sa strane, da li bi izgledala isto u oba uma? Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Čija je naša ljubav, Sava Bunčić
06.03.2020.
Ako taj neverovatan dobitak koji ti je pao s neba, prava i duboka ljubav prema i od nekog ko je u isto vreme moj ljubavnik i najbolji prijatelj, nosi tehničke probleme koji bi mogli okrnjiti ili onemogućiti večnost naše veze – pa šta? Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Ignorisanje principa opreznosti, Sava Bunčić
23.02.2020.
Nemanje dokaza DANAS da nešto predstavlja opasnost nije dokaz da od toga nečega nema opasnosti. To samo znači da o tome nečemu treba mnogo više da naučimo, da bismo videli da li postoje dokazi da to nešto zaista nije opasnost, a oni se mogu pojaviti SUTRA. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Videti šta te ubija, Sava Bunčić
16.02.2020.
Ako bi stradalnik neizbežno morao da pogine, da li bi on sam više želeo da se to desi munjevito (pre nego i shvati šta se događa) ili bi izabrao da tačno vidi i zna šta dolazi? Hajde, da ne okolišim – ne pitam se to toliko za drugog nesrećnika, već ako bi se to dešavalo meni! Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Strah od visine, Sava Bunčić
13.02.2020.
Novozelanđanin Edmund Hilari (prvi osvajač Everesta) je rekao u svojoj autobiografskoj knjizi (parafraziram): naravno da sam osećao strah dok sam se kretao duž ivice zaleđenog grebena ne šire od mog stopala, ispod koje zjapi skoro vertikalna provalija duboka nekoliko kilometara, ali sam se borio da me taj strah ne paralizuje i koristio ga u sopstvenu korist, da se još bolje koncentrišem na ono što radim. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Lift zvani ljubav, Sava Bunčić
12.01.2020.
Zato, verujete i da bi - kada bi vas neko pitao šta je najviše doprinelo da vaš život bude (nadajmo se) dobar i uspešan – vi rekli da je to ljubav koju ste dobijali od voljene osobe. Ja znam da bih vam ja verovao. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Nepromenjivost čopora, Sava Bunčić
12.01.2020.
Jedno od najvećih i najlepših novih iskustava, pretapanje strepnje (čak i straha) u radost, može se steći kada se ode iz sredine u kojoj smo rodjeni i odrasli i ode da živi daleko, na jako dugo vreme ili zauvek. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Čari magle, Sava Bunčić
12.01.2020.
Sve loše u pomenutoj optužbi protiv magle se odnosi samo i isključivo na njenog navodnog prodavca. Magla, ako se gleda nezavisno od tog pokvarenjaka s kojim je nezasluženo uparuju, je lepa, inspirativna i stimulativna... Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Misliti, a ne govoriti, Sava Bunčić
12.01.2020.
Kada nam nešto smeta u odnosu drugih prema nama, toliko da nas vređa ili čak boli – da li bi nam glasno iskazivanje toga smanjilo ili jos povećalo tu muku koju osećamo? Pitamo se to mnogo puta kroz ceo život i svako od nas ima drugačiji odgovor, ali čini mi se da većina nas u većini situacija – samo ćuti i pati. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Viči gde stojoš, Sava Bunčić
03.01.2020.
Intelektualac bi trebalo da se iskaže na način koji smatra najboljim i najplodonosnijim u njegovom specifičnom slučaju. Nadvikivanje sa gomilom neistomišljenika na javnom skupu ili u medijima ne mora da je za svakog intelektualca najprimereniji način iskazivanja. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Misliti, a ne govoriti, Sava Bunčić
14.12.2019.
Nekad, kada se pojavi problem ispred tebe, dovoljno je samo da ga pogledaš u oči, suočiš se s njim – i problem sam po sebi nestane. Počeo sam da shvatam da se to odnosi i na odnose među ljudima. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Guranje prsta u oko, Sava Bunčić
01.12.2019.
Samo nešto šokirajuće je vest, samo šokirajuće postoji – ništa obično nije interesantno za vest, stoga i ne postoji. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Korovska teorija, Sava Bunčić
24.11.2019.
Prvo sam tolerisao, potom posmatrao s interesovanjem, onda i sam zavoleo zabijanje zemlje ispod noktiju, bol u leđima dok merim koliko dugo mogu da ostanem u samo-otkrivenoj joga pozi zvanoj glava-dole-stražnjica-gore, kupanje u znoju s lopaticom u ruci dok normalni ljudi piju džin i tonik u hladovini, pušenje od besa na meteorologe jer evo već nedelju dana lažno obećavaju kišu – rečju, baštovanstvo. Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Neshvaćeni magarac
22.11.2019.
Nije lako magarcu, živeti pored ljudi a biti toliko neshvaćen od njih! Ali onda – možda ovi redovi u stvari i nisu o magarcu? Detaljnije
ZAVOĐENJE REČIMA: Zavođenje rečima, Sava Bunčić
06.11.2019.
Šta ako mi ništa ne pada na pamet, belina papira ili kompjuterskog ekrana me samo gleda, a ja potpuno paralizovana? To mi se već dešavalo, kazala je. Pa, rekoh, možeš probati onaj stari trik – počni da pišeš o tome kako ne možeš ništa da napišeš! Rečenice o tome će ti krenuti, videćeš, a onda će te one možda na kraju odvesti do neke druge teme... Detaljnije
PROMOCIJA: Sava Bunčić - predstavljanje romana, Delfi Cafe (SKC)
22.09.2019.
Sava Bunčić – naučnik, univerzitetski profesor, svetski putnik i pisac, predstaviće nam 25. septembra u Delfi Cafe-u svoja tri romana: POGLED IZ UTOČIŠTA, POSEDOVATI I POSTOJATI. Detaljnije
Sava Bunčić, POGLED IZ UTOČIŠTA
08.07.2019.
Sava Bunčić, autor romana, POGLED IZ UTOČIŠTA, rođen je u Novom Sadu, ali je odrastao u Beogradu. Kao dečak, posmatrao je avione koji poleću sa piste starog beogradskog aerodroma i za biološku sekciju osnovne škole lovio žabe u močvarama koje su tada okruživale solitere na Novom Beogradu. Tokom gimnazije, čitao je sve što mu je dolazilo pod ruku, od Crnjanskog do Hemingveja, od Kanta do Hegela. Između igranja košarke i slušanja Bitlsa, sa žarom je pisao kratke priče i eseje. Detaljnije
