PISMA IZ TAJNOG GRADA
Ivan Ivačković, autor nagrađenog bestselera Kako smo propevali, u svojoj novoj knjizi PISMA IZ TAJNOG GRADA opisuje put od doba u kojem su carovale gramofonske ploče i u kojem je muzika bila stvar od životnog značaja do vremena u kojem su se i ploče i život davali u bescenje.
Na margini glavne teme – muzike – Ivačković govori o društvu i slomu morala, ne samo kod nas nego i u svetu. Predstavljajući neke od svojih omiljenih grupa i izvođača, on piše o tri generacije: sopstvenoj, koja je sedamdesetih „ginula“ na prvim žurkama slušajući naivne pop singlove a devedesetih ginula na frontovima krvavog jugoslovenskog rata, zatim onoj koja je odrasla devedesetih „uz finale ratnog plej-ofa između Užičke republike i Ravne gore“ i, najzad, onoj koja je stasala pod lažnim, zubatim suncem kakvo je nad Srbijom izašlo 5. oktobra 2000. Kroz formu pisama i dnevničkih beležaka, izrazito sentimentalan kada govori o zlatnim danima popularne muzike i svoje generacije, ali i nepotkupljivo oštar kad secira anomalije devedesetih i novog milenijuma, Ivačković u ovoj knjizi ispisuje neke od svojih najboljih tekstova.
