LEPO LETO
Lepo leto je verovatno najpoznatije delo Čezara Pevezea. Roman o mladosti, odrastanju i prvoj ljubavi napisan je jasnim i modernim stilom. Paveze ovim romanom dokazuje da je jedan od vrsnih poznavalaca ljudske duše.
Onda joj je slikar rekao da stane na svetlo, i, ne ispuštajući je iz vida, postavio je papir preko platna na štafelaju i počeo da crta. Na nebu, iznad nepomičnih krovova, lebdeo je žuti oblak. Đinija je gledala u oblak, a srce joj je tuklo kao ludo, čula je Ameliju kako nešto govori, hoda po sobi i uzdiše, ali nije smela da je pogleda. Kada ju je Amelija pozvala da vidi crtež, morala je da zažmiri da bi se privikla na polutamu. Zatim se nagla nad crtežom i bojažljivo pogledala, prepoznala je svoj šešir, ali lice kao da nije bilo njeno, usnulo, beživotno, bez izraza, s poluotvorenim usnama, kao da govori u snu. Soba je polako tonula u mrak, i Đinija je ustala i okrenula se da pogleda neku sliku s kriškama dinje koje su bile sasvim prozirne, kao da su od vode. Primetila je odsjaj ružičaste svetlosti na slici, poput one na zavesi kad je ušla u sobu. Onda je shvatila da treba imati dara da se primete takve stvari kad si slikar. Ponekad bi zastala na ulici, jer bi usred blata i snega iznenada osetila miris letnjih večeri, činilo joj se da vidi boje i senke leta, i čuje šum platana. Leto mora doći, godišnja doba se stalno smenjuju, mislila je sa čežnjom u srcu, ali joj je to izgledalo neverovatno, jer je sada bila sama.
