PISMA JELENI
Pisma Jeleni: Mihail Afanasjevič Bulgakov – čiji je najpoznatiji roman Majstor i Margarita neodoljivo, nesumnjivo remek-delo koje zaslužuje, baš kao i Servantesovog Don Kihota, da ga čitamo svake godine po jedared – ženio se triput. Istinski i duboko bio je zaljubljen tek u treću ženu, Jelenu Sergejevnu Šilovsku.
Majstora i Margaritu, fantaziju o Đavolu, koja združuje duh Nikolaja Gogolja i Fjodora Dostojevskog, Bulgakov je započeo 1928. godine, ali nastaviće da ga piše tek kad je, koncem februara 1929, upoznao Jelenu. Najpre ga je izbegavala. Zaklela se da neće izlaziti iz kuće, niti odgovarati na njegove telefonske pozive ili primiti ma i samo jedno jedino pismo od njega. Posle godinu i po dana izišla je na ulicu. I koga je srela? Bulgakova. Bila je to ljubav kao grom iz vedra neba. Mada je bila već udata i imala dvojicu sinova, Bulgakov se u nju strasno zaljubio i prilikom tog drugog susreta priznao joj je da više ne može da živi bez nje. Godinama docnije Jelena je napisala: „Bila sam žena generala Šilovskog, divnog, plemenitog čoveka. Bili smo ono što se naziva srećna porodica: muž na visokom položaju, dva lepa sina. Uglavnom, sve je bilo fino. Ali, kad sam upoznala Bulgakova, znala sam da je to moja sudbina, i to uprkos svemu, uprkos neizrecivo teškoj tragediji razdvajanja od dece. Brzo, neuobičajeno brzo, pokazalo se da je to ljubav koja će trajati celog mog života.“ Zaljubila se u siromašnog, proganjanog i zabranjenog pisca, koji je jedva sastavljao kraj s krajem, i prihvatila da s njim deli sve životne rizike kojih je bilo napretek. Bulgakov se razveo od svoje druge žene. Jelena se oktobra 1932. godine razvela od Šilovskog i sledećeg dana se udala za Bulgakova.
Majstora i Margaritu, fantaziju o Đavolu, koja združuje duh Nikolaja Gogolja i Fjodora Dostojevskog, Bulgakov je započeo 1928. godine, ali nastaviće da ga piše tek kad je, koncem februara 1929, upoznao Jelenu. Najpre ga je izbegavala. Zaklela se da neće izlaziti iz kuće, niti odgovarati na njegove telefonske pozive ili primiti ma i samo jedno jedino pismo od njega. Posle godinu i po dana izišla je na ulicu. I koga je srela? Bulgakova. Bila je to ljubav kao grom iz vedra neba. Mada je bila već udata i imala dvojicu sinova, Bulgakov se u nju strasno zaljubio i prilikom tog drugog susreta priznao joj je da više ne može da živi bez nje. Godinama docnije Jelena je napisala: „Bila sam žena generala Šilovskog, divnog, plemenitog čoveka. Bili smo ono što se naziva srećna porodica: muž na visokom položaju, dva lepa sina. Uglavnom, sve je bilo fino. Ali, kad sam upoznala Bulgakova, znala sam da je to moja sudbina, i to uprkos svemu, uprkos neizrecivo teškoj tragediji razdvajanja od dece. Brzo, neuobičajeno brzo, pokazalo se da je to ljubav koja će trajati celog mog života.“ Zaljubila se u siromašnog, proganjanog i zabranjenog pisca, koji je jedva sastavljao kraj s krajem, i prihvatila da s njim deli sve životne rizike kojih je bilo napretek. Bulgakov se razveo od svoje druge žene. Jelena se oktobra 1932. godine razvela od Šilovskog i sledećeg dana se udala za Bulgakova.
