KNJIGA ČUDA

Dansenijeve najbolje priče ostaju jedinstvene; niko još nije uspeo da preotme njegove vizije ili da oponaša njegov pomalo arhaičan, otvoren stil, premda je, mora se priznati, groznih pokušaja bilo. U Dansenijevoj vizuri, fantazija nas oslobađa opsesije svakodnevnih poslova i pošto priča odmakne dublje u prostor, tamo gde se čovek i fizički i u duhu sreće s drugim vrstama, stvorenjima i stvarima – gnomima, gibelinima, gnolovima, Umilnom zveri i pticom nedokučivog oka – pred nama, budući da imaginacija radi punom parom, iskrsava ono što stvarnost ne može da nam pruži, i mi shvatamo – sad da li sa zebnjom ili olakšanjem – da svet, u stvari, ne pripada samo nama. A duge rečenice koje je Danseni tako voleo samo nas pripremaju za obrt, kad na pozornicu odjednom stupa ono čudesno. Danseni je tvrdio da je fantastične povesti i kratke priče iznedrene iz fantazije sastavljao bez mnogo napora, govorio je kako su mu one jednostavno navirale, i premda je bio veoma inteligentan, a u svom štivu veoma često okrenut crnom humoru, izgradio je sopstvenu teoriju po kojoj umetnik prekoračuje preko onoga što njegov intelekt otkrije. Nema sumnje da je Danseni dopuštao da ga preko te granice intelekta vodi njegova razigrana mašta. Kraj sveta, koji se nebrojeno puta u njegovim pričama javlja kao suva realnost, čarobne, neprohodne šume, zmajevi i stvorenja koja pohode, litice, vresišta, gradovi u oblacima, sve je to zaodenuto mitološkom svetlošću, metaforičnim jezikom senki i davno iščezlim predelima. Ne treba zaboraviti da je Danseni bio znalac grčkog i latinskog jezika, otuda su imena koja je davao svojim junacima, vilinskim zemljama, nepoznatim morima i planinama veoma blisko povezana s grčko-rimskim svetom bogova, titana, kentaura i uopšte mitoloških bića. H. P. Lavkraft, jedan od vodećih američkih fantasta, pošto je otkrio Dansenijeve priče i one presudno uticale na njegovo pisanje (kao što su uticale i na Tolkina i Ursulu Legvin), u svom delu Lord Danseni i njegovo delo, ovako se o njemu izrazio: „Otkrivamo Dansenija u punom zamahu; helenski osećaj za zaplet i sudbinu, veličanstven kosmički pogled na stvari, nenadmašna tečnost jezika i genijalna mašta, mitski odblesak vilinskih zemalja, ‘s one strane istoka’, to jest ‘na kraju sveta’, zaprepašćuje umeće za izumevanje muzikalnih, privlačnih i čudesno podesnih imena, ličnih i geografskih, po uzoru na klasičan i orijentalni svet...